Letra de Anita

Dal se bar ponekad seti?
Plasim se da ne...
Prosto, k´o u opereti, sklopilo se sve:
violinist, tuzni pajac,
lepa zena i tokajac;
a kulise, zavejani grad...

Vodila me kud je htela,
dobar sam ja gost.
Veresmarti, citadela i lancani most,
zavejani Trg Heroja;
gde pozeleh da je moja,
i da uvek bude kao tad.

Ref.
Zvonio je cimbal neku,
tuznu staru stvar;
molila me da joj pisem jednom bar.
Zateklo je jutro snezno,
same zvezde dve;
ljubila me nezno, k´o nijedna pre.

Pogledom sam posle dugo,
pratio njen trag;
zavejanom ulicom Szentharomsag.
Plasila me slutnja neka,
znao sam od pre;
sve izgleda iz daleka drukcije.

Srce malo jace bije,
kad se setim nje;
a Listove rapsodije bude stare sne,
eh, da mi znati gde je.
Dal se seti kada veje,
il u inat drugog ljubi tad?

Ref.
Zvonio je cimbal neku tuznu staru stvar,
molila me da joj pisem jednom bar;
zateklo je jutro snezno same zvezde dve,
ljubila me nezno, k´o nijedna pre.

Pogledom sam posle dugo,
pratio njen trag;
zavejanom ulicom Szentharomsag.
Plasila me slutnja neka,
znao sam od pre;
sve izgleda iz daleka drukcije.

Sve izgleda iz daleka drukcije;
sve izgleda iz daleka drukcije.