Letra de Dvadeseti vek

Jednog jutra ispod moga prozora,
desila se frka neopisiva;
znam da nisam spav´o,
mada mi se malo zevalo.
Al´ cetiri i po milijarde,
napolju je pevalo.

Ne verujem, gledam, ustajem iz kreveta...
Ave zvuci kao Betovenova deveta;
ja ih pitam: "Ljudi, zar vam je do pevanja?"
A oni kazu: "jeste", bez oklevanja.
I jos ih pitam: "Da l´ je mozda
neki vrlo vazan dan"?
A oni kazu: "Nije, sto si dosadan".

Svi vojnici po rovovima,
bas svi ludaci po krovovima;
u avionu pevaju iz dosade,
kapetan i clanovi posade.

Lepotice pevaju u kadama,
u horu vladari s´ vladama.
I niko ne peva na plej bek,
iako je dvadeseti vek.

Da sam hipik- odsek´o bi kosu,
da sam gangster- javio bi bosu;
da sam vatra- pusio bi se;
da sam stao- srusio bi se.

Da sam hladan- ne bi se nervir´o,
da sam lova- ja bih devalvir´o.
Da sam blizu- javio bi se,
da sam gnjurac- davio bi se.

Jednog jutra ispod moga prozora,
desila se frka neopisiva;
znam da nisam spav´o,
mada mi se malo zevalo.
Al´ cetiri i po milijarde,
napolju je pevalo.

Ne verujem, gledam, ustajem iz kreveta...
Ave zvuci kao Betovenova deveta;
ja ih pitam: "Ljudi, zar vam je do pevanja?"
A oni kazu: "jeste", bez oklevanja.
I jos ih pitam: "Da l´ je mozda
neki vrlo vazan dan"?
A oni kazu: "Nije, sto si dosadan".

Lepotice pevaju u kadama,
u horu vladari s´ vladama.
I niko ne peva na plej bek,
iako je dvadeseti vek.