Letra de Andjela

Moja je draga vestica,
o tom ni reci nikome;
na zidu ispod ikone,
sara srca i slova.

Ume sa retkim travkama,
mundari tajno s´ cavkama;
u san dozove dobre trolove,
i uvek osvane nova.

Kada prode ribljom pijacom-
svi sapucu: "evo je, bice nevolje";
ali, blenu kao pijani,
njenom podsuknjom omadijani.

Moja je draga najbolja,
andjeo dobrog naboja;
prosek u nedra prolije
i eto ti carolije.

Druge mi za cas posade,
bezbojnu ruzu, dosade;
drzimo palce vrag i ja;
da potraje ta magija.

Moja je draga vestica,
uvraca trista prepreka;
odavde do Beckereka,
i oko carde kod Zablja.

Kad se na putu zadrzim,
paprenu corbu zaprzim;
munja se nebom razmaze,
kao zlatna sablja.

I samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove;
sto sve govore.
Al´ dok mirno spava posten svet,
dugo se mirimo-
to je tek vatromet.

Moja je draga vestica,
o tom ni reci nikome;
na zidu ispod ikone,
sara srca i slova.

Ume sa retkim travkama,
mundari tajno s´ cavkama;
u san dozove dobre trolove,
i uvek osvane nova.

Moja je draga najbolja,
andjeo dobrog naboja;
prosek u nedra prolije
i eto ti carolije.

Moja je draga vestica,
uvraca trista prepreka;
odavde do Beckereka,
i oko carde kod Zablja.

Kad se na putu zadrzim,
paprenu corbu zaprzim;
munja se nebom razmaze,
kao zlatna sablja.

I samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove;
sto sve govore.
Al´ dok mirno spava posten svet,
dugo se mirimo-
to je tek vatromet.